Novosadski Anguish Sublime možda nisu bili preterano diskografski aktivni – pre debi albuma o kojem će ovde biti reči, svega jedan demo i dva EP-a su iza njih – ali ova trupa koja se sastoji od dvojice vukova Aleksandra Crnobrnje (gitara, kompozitor, producent) i Arpada Takača (vokal, tekstovi, ex-Tales of Dark…) vodi ovu priču čak od 1998. godine, što je apsolutno za svako poštovanje! Dvojicu članova sam u prethodnoj rečenici nazvao vukovima što bi moglo zazvučati posprdno, ali zaista mi to nije bila namera, jer se posle preslušavanja njihovog debi albuma Maelstrom Imperium može odmah reći da se radi o prekaljenim metalcima s višedecenijskim iskustvom po više aspekata.

Anguish Sublime

Za početak dokaza ove tvrdnje možemo pogledati stil kojim se Anguish Sublime bavi. Oni ga sami nazivaju atmospheric death metal, što je na prvu loptu zadovoljavajuća odrednica, ali pažljivim slušanjem može se uočiti da bend ne robuje nekim okvirima već se služi raznim oruđima, kao što su npr. doom, gothic, death, pa čak i black metal na momente da bi dobili željeni proizvod. Svi navedeni podžanrovi su nesumnjivo ušli u gene kreatora tokom devedesetih, jer se u melodijama prosto namiriše da su zadojeni na izvorima tih prelepih godina kad se masa bendova drznula da istražuje i pomera granice metala u dotad neviđenim pravcima. Konkretno, ja sam tokom slušanja osetio duhove starih Dark Tranquillity i In Flames albuma (naslovnica “Maelstrom Imperium” kao da je ispala sa The Jester Race), Sentenced oko Amok ere, grčke izdanke grandioznog death metala Septic Flesh, klavijaturne upadice u stilu Norveške 90-ih kao što su to radili Arcturus ili Dimmu Borgir… Shvatili ste otprilike, nadam se. Ovakav zvuk možda jeste viđen, ali ga je vreme pokrilo velom zaborava na današnjoj metal sceni, te je svojevrstan kuriorzitet da je ponovo postao svež. Zaista dah svežeg vazduha (bar što se mene tiče). Valja reći i da je za Maelstrom Imperium bend izabrao tri numere sa demo snimka Among the Raven Skies iz 2004. i ponovo ih snimio, a one su se sasvim lepo uklopile u celinu, bez ikakvog štrčanja.

OVAKAV ZVUK MOŽDA JESTE VIĐEN, ALI GA JE VREME POKRILO VELOM ZABORAVA NA DANAŠNJOJ METAL SCENI, TE JE SVOJEVRSTAN KURIORZITET DA JE PONOVO POSTAO SVEŽ

Pesme su zanimljive i pune raznih obrta, ne prate klasičnu strukturu što je meni kao slušaocu uvek zanimljivije u ovakvom stilu. Moram, nažalost, napomenuti i najkrupniji minus Maelstrom Imperiuma, a to je produkcija bubnja. Aleksandar je zadužen za zvučnu sliku celokupnog izdanja i poprilično je očigledno da je bubanj kucan što meni kvari ceo dojam. Na svu sreću, ostatak instumenata i vokali sasvim dobro zvuče te to izvlači celu priču na tom polju, a svakako kvalitet pesama će i učiniti da se to lakše svari. Čak i sam omot i logo benda, iako nisu baš najsrećnije izvedeni, svojom izvedbom daju Maelstrom Imperiumu auru nekog starog albuma koji nekim čudom nismo pre čuli a eto, sad smo ga otkrili i dojmi nam se itekako.

Sve u svemu, iako možda Anguish Sublime nije među prominentnijim imenima naše metal scene, Maelstrom Imperium je manifest njihove moći i mogućnosti da mnogo pruže u svom domenu. Izdanje je nabavljivo preko nemačke izdavačke kuće Silent Watcher u tiražu od 500 diskova.